o.Gerard o Maloj Tereziji

DSC00348Najbolje onaj radi, koji iz malog od malog veliko, divno umi činiti. U velikom vrtu ne samo divno i veliko cviće, nego i malo i prosto je od potribe. Tako je to i u duhovnoj bašči Karmela. Ovako je malo cviće bi. Mala Terezija. Ona je sebe malim cvićem zvala, dakle nevriđamo njenu veliku dušu i svetost, ako je „Malom” zovemo.

Bi. Mala Terezija rodila se 2. sičnja g. 1873. u Aleconu (Francuskoj) od pobožnih roditelja: Alojzije Martin i Celija Guerin. Male Terezije je kršteno ime: Marija, Franciska, Terezija.

Ovo maleno cviće su zvali „malenom kraljicom” zavridila je ovo ime sa svojim finim vladanjem. Radosno je slušala, kada joj majka govorila o blaženoj vikovičnosti. Ovo blaženstvo natoliko je ovolila, da je poželila svoju Ijubeznu majku izgubiti. Samo da ova, što prije dostigne ovo blaženstvo.

Ovo maleno cviće je već rano stalo veniti; al nije uvenilo. U svojoj teškoj bolesti nije uvenila i umrla Mala Terezija; jer joj čudnovato Gospa pomogla. Mala je Terezija tako volila i štovala dragu Gospu, da je još i u svojoj bolesti drage Gospe kip cvićem kitila. Po ovom je liku dakle ozdravila. Posli ovog slučaja je doznala, da Isus želi od nje svetost života. Ova svetost neka bude spram njene slabosti. Isus je pak nju, kao prvi put poljubio, kada se pričestila. Mala Terezija po ovoj ljubavi još je manja postala; jer mislila je, da se sva otopila u vrućem moru ovake neizmirne ljubavi. Tako joj se činilo, da je nestalo. Nije ona više živila; nego Isus je živio u njoj. Radost joj takva velika bila, da je prolivala suze radosti. Na Spasov se pričestila drugi put.

Od ove druge pričesti samo je to čekala, kada će joj doći na novo Isus u srce. To joj bilo žao, što svetkovine tako sporo slide jedna drugu. Osim svete pričesti vazda je želila, samo Boga voliti. U ovoj želji je prosila Boga, da joj gorka bude svaka tilesna radost.

Na dan sv. krizmanja je dobila jakost za patnju, što joj jako posli potribno bilo. Posli krizmanja je takvo odlično učila, da je profesor malim doktorom zvao.

Pokraj ove snage i milosti bilo je j još i slabosti. Ako je koga uvridila, to joj tako teško bilo, da se razbolila. Kada joj pak već lakše bilo, zato je plakala, što je prije plakala. Dakle i sveto čeljade je slabe ćudi, kao i ti, dokle ne bude zrilo za nebo! Pa još takva slabost, koja jako sramoti pobožno čeljade. Čuj kakvo se oslobodila! — Maleni Isus g. 1886 na Božić oko pol noći izvandrednu svitlost i jakost joj udilio, da je od sada ritko i samo silom mogla plakati. Zavridila je ovo od Malog Isusa; jer poklem još nije bila opatica, već odavna je želila, da joj prezime bude od Malog Isusa. Kad je stigla posli Polnoćnice kući, otac je ukorio, da već nebude više, kao malo nerazumno dite. Sad se jasno pokazala milost Isusa. Nije plakala. Tomu ponašanju se i sam otac joj čudio.Laughing_Saint_Therese_by_natamon

U jednu nedilju posli sv. mise odlučila se nato, da će uvik prid propelom Isusa pribivati. Kao da je nepristano čula riči: „Žedan sam“ . Probudila se dakle u njoj sveta žedi, duše oprostiti od paklene muke. Isus je primio i uslišio njenu želju. Jedan nepokorni grišnik po molitvi bl. Terezije se Bogu obratio na čas smrti. Od sada joj se tako činilo, da Isus želi od nje napojen biti. Ovu je želju Isusa bi. Terezija ispunila.

Sad je već htila svoju staru želju ispuniti i stupiti u karmelitanski red. U ovom pogledu je pak bilo velike teškoće. Približavao
se već drugi Božić, kakvo je Isusak sebi odabrao i pozvao. Po ovoj teškoći i borbi takva se velika Ijubav upali u njoj prema Bogu, da je želila, ako bi to moglo biti, u pakao ići. Neka bude i u paklu, ko Boga voli.

U ovo vrime jedna sirota majka se razbolila i njene je male curice Mala Terezija njegovala i pripovidala, što će dati Maleni Isus dobroj dici u vikovičnom blaženstvu. Za dozvolu, da bude karmelićanka još i u Rim je otišla i sv. Oca zamolila, koji joj samo toliko obećao, da će biti karmelićanka, ako je Božja volja. Sad joj teškoća već velika bila. Zato je molila Isusa, neka postupa sa njom kao sa loptom. Neka je baca otiskiva i grli. Isusak je tako i uradio; jer došao je već i drugi Božić a Terezija još nije karmelićanka. To je već odviše velik teret bio njoj.

Posli mnoge molbe i borbe čula je veselu vist, da je biskup pisao, da može postati karmelićanka. Od radosti počme najvažniju i najsigurniju pokoru i svetost života: svoju volju slomiti; jer ona nije dobila milost i snagu za veliku pokoru. Dakle
žrtva svoje slobodne volje je nju uvela u samostan a i u nebo. To je put i za te Bogu i svom odabranju staleža.

Teško je bilo ostavit svog starog oca, koji je nju kao malo cviće Bogu žrtvovao. Čim se pak zatvorila u samostan, takvi je mir osićala, koji nije mogla ispisati.

Poglavarica po Božjoj providnosti jako je stroga bila prama Tereziji. Još i to joj prebacila, što je dite od 15 godina. Drugi put je kazala : „Ovo dite baš ništa neradi.’ To se dopadalo Tereziji; jer takvo postaje predstojnik, ako ne razmazi svoje, Božji zamjenik.

Dakle trnje je našao ovaj cvitak u samostanu; al ona je ovo trnje grlila i volila. Ta zato je postala karmelićanka: „da duše spasi i za svećenike se moli”. Gledaj ovo cviće. P. Pichon joj kazao, kada je tajna svog srca otkrila, da smrtni grih nije učinila. Pa ipak takva nevina je strog život odobraia. Iz svetog lica Isusovog je uvidila, da je prava slava: sebe za nišiotinu držati.

Kam novakinja radovala se, što su joj vrime poduljili, da se može bolje pripraviti na sveti zavit, svoju dušu sa dragim kamenjem nakititi i dostojna zaručnica Isusu biti. Zato se radovala, kada su joj lampu odnili, u mraku joj Isus duhovnu svitlost dao. Drugi put su joj lip bokal (za vodu) odnili i jedan krnjav dali. Ako je tko štogod razbio, poglavarica je nju ukorila. Ona se do zemlje ponizila, zemlju poljubila.

8-og rujna 1890 položila sv. zavit. Jaku je napast imala prije zavita, da nije od Boga pozvana; al ona se ponizila i tako smirila. Na dan zavita je sebe za kraljicu držala; jer se sa nebeskim Kraljem zaručila. Želila je, da se na ovaj dan svaki grišnik obrati i svaka duša iz čistilišta oprosti. Sve joj zemaljsko malo se činilo; jer je osićala, da će nebeskog Kralja i Zaručnika grliti. Zatim je dobila novo ime: Terezija od Malog Isusa i Sv. Lica.

Saint_Therese_And_The_Snow_by_natamonKada je jednoć od duhovnog Oca čula, da sa svojim malenima pogriškama nije Boga razžalostila, to joj jako ugodno bilo. To je ona i sama takvo već davno mislila; jer prava Ijubav njena nije htila Boga žalostiti. Ako nije imala slasti i radosti posle sv. pričesti, pridala se Božjoj volji. Mislila je duša joj prazna. Neka Gospa draga skloni svaku nesavršenost. Neka čini divno i sjajno pribivalište Isusu. Kad je to gotovo onda Mala Terezija zove anđele i svece,  da ljubezne pisme pivaju.

Milo je bilo vidi ti drugi put veselu Malu Terezija, kada joj Isus radost i želju ; ispunio. Ona je želila slike bojiti; al bez vižbanja i učenja. Pa kakvo je želila, takvo se dogodilo. Od ovog je važnije, da je u duhovnoj nuždi vidila sjajnost milosti i jednostavni posao radeć. Drugi su sveci visoki, kao planine; ona je maleni prah. Ipak želi, da je Isus u ruke uzme. Tako će rasti, makar i još manja bude. Posli je ipak u takvu duhovnu borbu pala, da koju je prije uvik nebo razveselilo, sad bez muke ni pomisliti nije mogla na nebo. Ipak ništa ne želi osim Boga. Ničega se ne boji, još ni duge bolesti. Želi, da je ljubav smrvi.

Slatko se znala i na onog smijati, ko joj na teret bio; jer je u srcu te osobe Isusa vidila i gledala, koji joj sve ugodno j i milo učini. U vrime odpočivanja (rekreacije) gledala je, da u drugima upali Ijubav prama nebeskom Zaručniku. Kada joj duša sušu patila, izmolila je polagano „Očenaš” i „Zdrava Mariju”.Tako se joj duša napunila milosti. Ona govori, da gorljiv (vridan) karmelićan sav svit grli (molitvom). Njena je radost bila, na ovom svitu bez radosti biti. Veliko nije mogia činiti; jer je mala, kao malo dite, zato svoje male žrtve, kao cviće priporučuje Isusu u znak ljubavi. Ipak se dogodilo, da je od ljubavi spram Isusu izvan sebe bila cile nedilje. A posle tog opet u duhovnu sušu pala; jer samo patnja učini plodnu dušu. Svakom je bila poslušna. Bolesna je bila, ipak je pivala; jer je to jedna sestra želila.

Što se tiče posta i molitve, sve je strogo držala, makar je i mlada i slaba bila. Što je i škodljivo pojila, nije izbirala. Dobro joj bilo, što je ostalo. Još na početku karmelićanskog života ništa nije zaostavila od običnog pokorničkog života; jer joj se tako činilo, da Isus sam od nje to pokorno prosi. Najvećma je mučilo nju hladna neugrijana ćelija (sobica). To je volila, što Isus voli; to htila, što on čini.

U bolesti je gledala na kip bi. Divice i želila je o Njoj pripovidati. Teško joj bilo, što zbog povraćanja (bljuvanja) nije mogla pričešćivati se. Obećala je, da će posle smrti učiniti, da padne kiša ruža. Nije mogla kao malo cviće mnogo činiti u životu. Njezina je zadaća bila u nebo otići i iz neba na zemlji dobro činiti. Veliku je bolest smirno i veselo podnosila na toliko, da se tomu i ličnik čudio, Na smrtnoj postelji govori, da se ne kaje, što se Ljubavi posvetila (Ljubavi Isusa). Propeće stisne i govori: „O moj Gospodine, ja Te ljubim, ja Te ljubim.” Glavom klone i veselim licem poleti joj duša u nebo g. 1897. Sa 25. g. štovala je malog Isusa, a Isus posle 25. g. proslavio je nju.

Mnoštvo svita se skupilo, da krunicom medaljicom i slikom dotakne njezino sveto tilo i pomoli se za zagovor u potrebama svojim. Dne 4. listopada bio je dan ukopa, kome je prisustvovalo sve obližnje svećenstvo.Ta ona je to zavridila; jer se mnogo za svećenstvo molila. Posle smrti je počelo ovo cviće maleno cvatati i mirišiti najbolje, kao što je već ona to u životu obećala.

Jedna osoba, vragom zaposjednuta, bila je oslobodjena slikom Male Terezije. Ovo su pisali u samostan u Lisieux-u, gdi je umrla, kao i slideće dogadjaje:
Onda, kad smo bili u Norihwoodu Terezija je učinila veliko čudo: obraćenje cile jedne protestanske obiieiji na katoličku viru. Engleska, 1906. F. ].

Moj sinčić od 12 godina noći ispita naglo i teško oboli. Teško zabrinuta, zatražih ozdravljenje moga sinčića po zagovoru službenice Božje, sestre Tereze Djetešca Isusa (Male Terezije), čiji sam životopis upravo čitala. Moja je molitva bila uslišena: već slidećeg dana bolesti ni traga, a dječak sretno položi ispit. Portugal, 1907. T. C.Saint_Therese_and_Red_Rose_by_natamon

Mala Terezija za ovo malo vrime, da je živa, sad bi imala 50 godina, po mnogima čudesima već takva velika je postala, da mislim Ona će biti: „drugi sv. Antun.“ Sadašnji sv. Olac Papa je to učinio, što je jedan drugi kazao: Svetost života karmelićana je po pravilniku živiti i takve podigniti će na oltar. Takva je bila Mala Terezija, koja je 29. travnja 1923. podignuta je na oltar. Dakle sad već nije više samo Mala, nego i velika je i biti će uvik veća i i veća; jer će mnoge i mnoge na ovoj lak način svetosti pomoći i naučiti.

Želiš biti lip cvitak u bašči Karmela? Stupi u ovaj svet red! Sto je mogla mlada j i slabačka bi. Mala Terezija moguće će i tebi biti. Inače pak, ako nisi ovamo pozvan, moli Boga, štuj Malenu i blaženu Tereziju, da pogodiš kud te Bog zove. Onda tamo stupi i budi; dobar paor, zanatlija, pobožan otac majka itd. U svom staležu budi savistan i marljiv. Pa češ dospiti u društvo Boga i sviju Svetih. Zato moli često za i najveće čudo : Blažena Malena Terezijo! Isprosi mi od Boga spasonosni stalež. Pomozi mi slomiti bodljivo trnje, teškoće staleža. Neka cvata i miriši u meni ruža bez bodeža, prava Ijubav, da po njoj budem sad ponizan i mali; a u nebu blažen. Amen.

“Cviće Karmela i bl. Malena Terezija” 1923.g.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: